Neverovatna priča o uspehu: Od škole bez krede do „škole budućnosti“ za četiri godine (FOTO)

„Da sva naša deca imaju uslove kao i sva deca u Evropi, to je ono što me pokreće“, kaže Darko Dimitrijević, direktor OŠ „Olga Milošević“ iz Smederevske Palanke koji je za četiri godine od škole bez krede i sunđera napravio jednu od najboljih i najinovativnijih škola u celoj Srbiji.

O njegovoj misiji dovoljno govori to što lozinka na njegovom računaru glasi „Olga škola budućnosti“.

„Ja sam došao u školu koja nije imala kredu i sunđer, a sad sunđer i ne koristimo imamo bele table, pametne table i đaci koriste flomaster. To je bio izazov za mene, da budem iskren. Ideš da radiš, a škola ti se ruši. Nastavnici uz doručak kupuju i kredu. Kucao sam na sva vrata“, kaže Dimitrijević.

Inače, po profesiji profesor fizičkog vaspitanja, Darko Dimitrijević ističe da je zahvaljujući dvema koleginicama i postao direktor, jer je, kako kaže, to bio hazarderski potez.

„Dve koleginice su posle časa došle kod mene u salu i pitale da li bih hteo da postanem direktor. Učiteljica i profesorka informatike, Tatjana Jovičić i Katarina Baščarević. Rekle su, treba nam pomoć i ako neko drugi dođe na to mesto neće se snaći. Ja sam Palančanin, moja porodica takođe. Sportista sam u tom gradu ceo život, 2008. godine sam bio proglašen za sportistu godine Smederevske Palanke, a 2012. Velike Plane. U tom našem mikroskosmosu znaju ko je Darko Dimitrijević, rukometni golman, i meni je bilo lakše da otvorim sva vrata“, ističe direktor Dimitrijević.

Upravo ovo je i njegov savet svim drugim direktorima i svim ljudima uopšte koji imaju neki cilj pred sobom – kucajte na sva vrata. A u ustanovi koju on vodi kucanje na vrata je, kako kaže, potkrepljeno ljubavlju i ljubaznošću.

Ja znam da mi nismo zadovoljni platom, statusom u društvu, koliko država brine o nama, ali šta smo mi dali da ne bude tako? To je tema. Da damo maksimum pa da nas neko sutra za nešto pita. Da zakucamo na sva vrata, da zamolimo jer ne tražimo za sebe, nego za decu, za bolje uslove školovanja naših đaka i to je dovoljno dobar razlog da ti svako pomogne.

OŠ „Olga Milošević“ bila je među prvih 40 škola u Srbiji koje su prihvatile elektronski dnevnik

Iako je bio ogroman otpor prema elektronskom dnevniku, svi su ga vrlo brzo prihvatili jer se i Dimitrijević kao direktor potrudio da nema prepreka za njegovo usvajanje, te je za svih 14 učionica koliko u školi postoji obezbedio računare i internet.

„Zbog toga me nije grizla savest kada sam rekao od sutra kreće elektronski dnevnik, jer su to svi morali u jednom trenutku da prihvate, a sad je bilo pitanje da li ćeš da budeš inovator ili neko ko čeka da nešto dođe kod tebe pod prisilom. Kroz neke druge odluke koje sam donosio u školi sam shvatio da kad nešto osetiš da treba da radiš, to treba da sečeš kao rukovodilac. Stvaraš uslove i sečeš, nema dalje“, govori Dimitrijević i ističe da je digitalni aspekt u obrazovanju veoma bitan što je naučio od još jednog inovatora među direktorima osnovnih škola u Srbiji.

„Kada sam postao direktor, konsultovao sam se sa školskom upravom i oni su me uputili na jednu školu iz Požarevca da mi bude primer. Ja sam otišao u tu školu kod direktora Gorana Segera koji mi je rekao: Darko, budućnost je u tehnici i nemoj da imaš dilemu da li treba da ulažeš u nju ni na trenutak. I bio je potpuno u pravu. Ja sam počeo kupovinom interaktivnih tabli i sad svaka naša učionica ima interaktivnu tablu ili smart TV. Nastava je digitalizovana u svakoj učionici“, ponosno ističe Dimitrijević.

Velike promene koje su se za kratko vreme dogodile u školi i munjevit napredak prepoznali su i roditelji i više ljudi je samoinicijativno želelo da pomogne. Pomagali su i pomažu i pojedinci i kompanije.

„NIS nam je pomogao u potpunom renoviranju kabineta za ruski jezik, oni su uložili značajna sredstva, DIS takođe i sada imamo Disovu učionicu koja je za srpski jezik i NIS-ovu učionicu za ruski jezik. Imamo i Societe učionicu jer su i oni pomogli. Donacije od firme do firme. I pojedinci su nam donirali i računare i sredstva za ulaganje i digitalizaciju“, kaže direktor palanačke osnovne škole.

Takođe, škola prikuplja sredstva i kroz đački dinar koji se bazira na dobrovoljnosti i solidarnosti, a tako prikupljen novac se troši namenski. Da ni taj način prikupljanja sredstava nije zanemarljiv govori i činjenica da je kroz đački dinar obezbeđena kontrola pristupa u školi. Svaki đak i zaposleni imaju svoju karticu za ulazak u školu, čime je bezbednost učenika dodatno obezbeđena.

Pored toga što je za četiri godine škola dobila nov enterijer, napravljen je i novi teren od reciklirane gume, kao i učionica na otvorenom o kojoj je BIZLife već pisao. U holu se nalazi i info pult – kiosk koji je škola dobila na poklon od kompanije Easy2u iz Beograda. Info pult u slobodnoj prodaji košta 10.000 dolara i uglavnom se izvozi na američko tržište, a osim što lepo izgleda i krasi hol i namena mu je višestruka. Od puštanja promotivnih spotova, do internet pretrage, štampanja, skeniranja, umnožavanja, fotokopiranja, kaže Dimitrijević.

Ističe da je veliki problem fasada na školi i energetska efikasnost i to je ono čemu teže u budućnosti da reše. A lično njegov veliki san je da škola dobije najmoderniji informatički kabinet u državi, jer, kako kaže, „ako ga već pravimo pravićemo ga da bude najbolji u državi makar kucao na sva vrata u Smederavskoj Palanci, nije problem!“

„Učionica budućnosti, tako će se zvati. U njoj će biti interaktivna tabla, multitač na kojoj može odjednom da radi 10 đaka, a ne jedan. Imam ideju kako sve to treba da izgleda, ideja nikad nije problem, ali su problem sredstva. Ta učionica bi bila dostupna i nastavnicima i đacima. Moderna učionica, sa porukama koje bi upućivale decu na kontinuirano usavršavanje. Da svi računari budu bežično povezani. Kad đak uđe u takvu učionicu ne može da ne bude motivisan da radi“, kaže direktor koji smatra da je ambijent u kojem đaci uče veoma bitan.

Škola „Olga Milošević“ učestvuje i u brojnim domaćim i međunarodnim projektima, putem kojih podstiče nastavnike na usavršavanje, promoviše inkluziju.

„Čim smo dobili pristup tim projektima ja sam podržao svoje kolege da učestvuju. Kada sam putovao sa koleginicama na Maltu, ili kada sam video njihove slike sa Kipra ili iz Grčke shvatio sam da smo mi kao škola na odličnom putu i da su uslovi kod nas isti ili bolji nego tamo, to saznanje me još više motivisalo. Samo što je kod njih sve sistemski, a kod nas štap i kanap, ali ja i ne znam drugačije da živim, ja sam tako ceo život živeo, kako se ko snađe“, kaže Dimitrijević.

Škola ima status Etvinig škole i eko škole, a kroz dvogodišnju saradnju sa kompanijom Superior škola neguje i preduzetništvo.

„Đaci od semena koje nam kompanija pokloni i svih pomoćnih sredstava – zemlje, kontejnera dobiju rasad koji posle prodaju na ulici. Od toga smo prve godine kupili jednu tablu. Toliko smo bili dobri i preduzetnici, poljoprivrednici i istraživači. Imamo i svoj plastenik“, kaže Darko Dimitrijević.

Približiti deci sport

Od kako je na čelo škole došao profesor fizičkog vaspitanja i poznati sportista mnogo se polaže u fizičku aktivnost đaka.

„Imamo odličnu saradnju sa Ministarstvom omladine i sporta i izvanredne projekte – Zdravo rastimo koji govori o zdravoj ishrani, Sport u škole u okviru kojeg angažujemo nastavnika fizičkog sa biroa koji sa učenicima mlađih razreda dva puta nedeljno ima časove koji za cilj imaju podizanje nivoa fizičke i sportske kulture. Od Saveza za školski sport dobili smo sve moguće rekvizite koje mi zaista koristimo i u nastavi i u projektima. Moja ideja je da deci što više približimo sport u budućnosti i da im stvorimo uslove za svaki sport da upoznaju“, naglašava Dimitrijević.

Sve ove promene, ideje za budućnost i energija i entuzijazam svih zaposlenih u školi na čelu sa direktorom Darkom Dimitrijevićem uveliko daju rezultate sa svih frontova. Rast učenika u školi je konstantan. Pre četiri godine, kada je Dimitrijević došao na mesto direktora, u školi je bilo 414 đaka sa trendom opadanja, a sada je trend rasta. „Mi sledeće godine ćemo imati punu školu đaka, došao je taj trenutak kome sam težio“, ponosno kaže.

Ovaj vedar, sposoban i entuzijastičan direktor, koji ruši sve stereotipe kaže da je njegova energija ljudima u svetu biznisa logična, ali da je svima u prosveti nelogična.

„Meni čak moja žena kaže: Čoveče Božiji, pa da si privatno bilo šta radio milione bi imali, ali niko ne razume da ovo ostaje iza mene posle moje smrti, posle mog radnog veka ostaje ta škola“, objašnjava direktor Dimitrijević.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Privatna arhiva

Piše: Marijana Stevanović