Da li je zamrzavanje plata i penzija spas za budžet?
Situacija u kojoj narodni poslanik ili opštinski nameštenik u Srbiji, umesto keša, deo plate prima u državnim obveznicama, koje će u punoj ceni moći da naplati tek za godinu dana, scenario je koji će teško biti viđen u našoj zemlji. Dok o ovom modelu "odložene plate" trenutno razmišljaju Slovenci, ne bi li smanjili deficit u finansijama, u Srbiji je glavna dilema da li "zamrznute" plate i penzije mogu da spasu državnu kasu, pišu Novosti.
Šta će da "smisli" Vlada Srbije, biće poznato već u ponedeljak. A, u nedelju o tome, na sastanku, raspravljaju premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić i ministar finansija Mlađan Dinkić.
Dok premijer tvrdi da zamrzavanja plata i penzija neće biti i da se teret krize neće prebaciti na najsiromašniji deo stanovništva, Vučić ističe da je za primenu "lekovitih" ekonomskih mera, makar bile i nepopularne. Dinkić je, pak, pre nekoliko dana podsetio da su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, koji inače "hrani" javni. Takođe, da bi se sudbina zaposlenih u javnom sektoru mogla vezati za sudbinu zaposlenih u privatnom.
Izvesno je samo da je državni deficit za samo četiri meseca dostigao 78 milijardi dinara (a planirali smo ukupno 122 milijarde); da će prihodi u državnoj kasi podbaciti, dok su rashodi već premašili plan za tekući period. I Narodna banka Srbije ukazala je da deficit "zvoni na uzbunu". Sa svim merama štednje dostići će od 4,5 do pet odsto bruto domaćeg proizvoda. A sve što je više od tri procenta – upozoravajuće je.
– Postoje tri načina da se reši ovaj problem: da se povećaju fiskalni prihodi podizanjem poreza, da se krešu rashodi ili da se štampa novac. Nadam se da ova treća mogućnost ne dolazi u obzir, jer već imamo dosta gorkih iskustava sa hiperinflacijama – kaže za Novosti profesor Ljubomir Madžar. – Međunarodna iskustva pokazuju da oni stabilizacioni programi koji su se temeljili na povećavanju poreza, uglavnom nisu uspevali. A, uspevali su oni koji su se temeljili na kresanju izdataka. To važi i za nas, ako želimo da nam sređivanje finansija uspe. Moramo da smanjimo fiskalne izdatke i usaglasimo ih sa našim skromnim i sve manjim mogućnostima.
Madžar navodi da treba da se smanji najveća stavka u budžetu, a to su palte i penzije u javnom sektoru.
Računica ekonomista je jasna: državi je za penzije i plate u javnom sektoru, potrebno oko 850 milijardi dinara. Ako se uštedi na aprilskom povećanju od dva odsto, to je ušteda od oko 17 milijardi dinara. U oktobru je usaglašavanje od 0,5 odsto, pa bi ušteda u novembru i decembru bila samo tri milijarde dinara.
U javnom sektoru radi oko 440.000 ljudi. Lane je, prema podacima Ministarstva finansija i privrede, na ime zarada zaposlenih isplaćeno 238,67 milijardi dinara, dok je za prva četiri meseca ove godine taj iznos bio 83,48 milijardi dinara. Država u dotaciji penzija učestvuje sa gotovo polovinom sredstava, a lane je iz budžeta, na ime transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, isplaćeno 288,78 milijardi dinara. Za prva četiri meseca ovaj iznos je 96,43 milijarde dinara. Broj penzionera u Srbiji gotovo je izjednačen sa ukupnim brojem zaposlenih i dostiže 1,68 miliona ljudi.
I Fiskalni savet je upozorio vlast da je rebalans budžeta odmah potreban i istakao da je nastavak kontrole penzija i plata u javnom sektoru u 2014. neophodan i ekonomski opravdan.
– Prosečna plata u javnom sektoru je za 30 odsto veća nego u privatnom sektoru, po čemu je Srbija negativni rekorder među evropskim zemljama, a pritom je sigurnost posla u javnom sektoru znatno veća nego u privatnom sektoru – ukazuje Savet. – Kada se pogleda i učešće mase plata i penzija u BDP-u, Srbija je opet negativan evropski rekorder.
