Washington Post: Slovenija je sledeća zemlja o kojoj evrozona treba da brine
Čini se da je kriza na Kipru okončana, a nova zemlja oko koje se treba zabrinuti je Slovenija, navodi Washington Post.
"Slovenija je imala prilično lošu nedelju sa obveznicama, a čini se da će joj biti neophodno i spašavanje. To nije kriza veličine Kipra, ali svakako spada u 'opasnu zonu’“, naglašava Washington Post koji se zapravo pita kako je Slovenija dospela do toga i zašto? Tako se podsjća da je Slovenija 2004. godine ušla u Evropsku uniju, da bi vrlo brzo tolar zamenila evrom.
Reč je o maloj ekonomiji koja se oslanja na izvoz, a početkom 21. veka imala je rast veći nego u evrozoni, ali s rastućim dugom. Za razliku od drugih zemalja koje su imale problema sa kreditima za nekretnine, Slovenija je imala problema s korporacijama koje su finansirale neke operacije kroz dug, a ne kroz kapital. Tako se 2007. godine otkrilo da je dug privatnog sektora porastao za 23,5 odsto dok je nefinansijski privatni sektor povećao dug za 40 odsto. Puno tih kredita pokazalo se lošim nakon početka krize 2008. godine.
Washington post tako podseća i na izveštaj MMF-a od prošle nedelje prema kojem tri najveće slovenačke banke, inače u vlasništvu države, neće preživeti bez novih dokapitalizacija. Reč je o najmanje milijardu evra, dok u bankarskom sektoru zjapi "rupa" navodno od najmanje sedam milijardi evra loših kredita. MMF je isto tako naglasio da je opseg loših kredita sa 15,6 odsto u 2011. godini porastao na 20,5 odsto u 2012. godini.
Naglašava se kako je sada već bivši premijer Janez Janša odobrio pakete štednje, smanjio plate u državnom sektoru i socijalne naknade sve kako bi smanjio deficit u državnoj blagajni. Možda bi to sve i uspelo da nema troškova dokapitalizacije banaka i pada prihoda kao direktne posledice mera štednje.
Nakon svega, podseća Washington Post, došla je smena vlasti pa je umesto korupciji sklonog Janše stigla vlada levog centra. Nova premijerka jasno je naglasila da više vremena želi da posveti rastu ekonomije nego smanjenju javnog duga što bi se moglo odraziti na kreditne rejtinge.
Kandidat za novog slovenačkog ministra finansija Uroš Čufer nedavno je izjavio je da je vlada u odlasku Janeza Janše preveliki naglasak stavljala na svoj koncept "slabe banke" namenjen sanaciji banaka te je ocenio da taj model treba doraditi, a kao glavni problem slovenačke ekonomije naveo preveliku zaduženost preduzeća.
MMF smatra da je Sloveniji neophodno 3,8 milijardi dolara preko obveznica od čega bi čak trećina trebalo da ode na banke. Ako ostanu ovakve brojke postizanje optimalne cene po obveznici biće vrlo teško. To će u krajnjoj liniji značiti da će zemlja morati da potraži pomoć MMF-a, Evropske centralne banke ili Evropske komisije, a moguće i sve tri institucije. Drugim rečima Sloveniji će trebati – spašavanje.
Marko Kranjec koji je član i Slovenačke i Evropske centralne banke smatra kako spašavanje Slovenije na kraju ipak neće biti potrebno kao i da je situacija u Sloveniji manje teška nego u Kipru.
"Kiparski bankarski depoziti su na 800 odsto BDP-a, za razliku od 125 odsto u Sloveniji. Vladin dug iznosio je samo 52,7 odsto prošle godine a do kraja 2014. mogao bi da poraste do maksimalnih 69 odsto. Ako se te brojke uporede sa onim zemlja koje imaju sopstvene valutame kao što je SAD ili sa zemljama u krizi kao što je Grčka, ovo je zaista mala stvar. Da Slovenija ima svoju valutu ovo bi se vrlo lako rešilo, ali s obzirom da je nema našla se na ivici", zaključuje Washington Post.
